XX il’ XY puta 2 - pitanje je sad

Dragi moji blogodrugari & blogodrugarice (da budem rodnosenzitivna),

Prosto ne znam odakle da počnem... Možda je najbolje da objasnim za početak zašto me tako dugo nema sa vama:

Moj voljeni najvoljeniji Vićentije, moje divno elektronsko čedo (koje je deo mene same) je prestalo sa radom. Od Viće ne odustajem – popraviću ga. Samo, problem je malo naći delove za njega, znate, on je stariji model... U čast mog Viće apstinirala sam od korišćenja kompa skoro čitav mesec. Polako se oporavljam i sad koristim i za uživanje Zmajova. Teka da razjasnim, Zmajov je moj komp koji služi isključivo i samo za arbajt. Vrlo ozbiljna mašina, mora se priznati. Ali, kako sam Viću brižno gajila godinama, tačnije skoro čitavu deceniju, može se, valjda shvatiti koliko ga volim i zašto sam isključivo sa njim jezdila prostranstvima WorldWideWeb-a... Elem, dok ne vaskrsnem Vićentija, poslužiće i Zmajov za tu svrhu.

Idemo dalje:

DrugaricaConstrictoria je još jednom pokazala sebi zašto je postala PreduzetnicaPočetnica. Jeste, posao na radiju, ipak, nije za mene (a ni ja nisam za narodnjake, ruku na srce). Samo jednom se rađa SavršeniBoss il’ Bossica (da budemo rodnosenzitivna), a kako sam već rođena – savršena sam sama sebi, te sigurno neću više NikadaIkada tražiti sebi Bossa il’ Bossicu (da budem rodnosenzitivna). Kriza polako odlazi iz Firme, a nove radne snage polako stasavaju da jednog dana preuzmu moju imperiju na svoja pleća, dok ću ja krstariti Mediteranom i Azurnom obalom i uživati...

Kakve NoveRadne snage? – pitate se.

E, stižem polako i do toga. Ne znam kako ovo da saopštim, al’ valjda ću se snaći... Poslednjih mesec dana mi je bilo jako loše: otečena, naduvena, napuhana, nervozna, gadljiva, mučljiva i... Taman sam kao svaki prosečan hipohondar pomislila da umirem lagano od neke teške i neistražene bolesti, počela da smišljam oproštajne žurke, trestament i ostalo (znate kako to već ide kad te uhvate crne misli), kad će Sunašce meni reći (izvinjavam se na nepristojnom rečniku, al’ samo citiram):

-          ’ajd, prestani da sereš i kupi test.

-          Kakav test? Za ovo što se meni dešava ne postoji test, nego je potrebno uraditi obimna lekarska ispitivanja i to u nekoj vrlo ozbiljnoj svetski priznatoj laboratoriji. – dreknem ja na svog neosetljivog muža.

-          Ima, ima test za tebe i to pravi, Srce. Kupi test za utvrđivanje trudnoće. – ozbiljno će Sunašce meni.

K’o da me je neko tresnuo maljem po tintari, k’o da me strefilo 220 volti, k’o da sam počela da se davim, k’o da me meteor zveknuo u glavu... Ma, ne umem opisati kako je ta njegova rečenica delovala na mene... Je l’ treba da kažem i da sam pala u nesvest?

Kad sam došla malo sebi, odemo do apoteke. A tamo... Pa, recimo da se Apotekarka ponašala kao da mi prodaje bojevu glavu. Sve se nešto snebiva, pa joj neprijatno. Lepo je pitam:

-          Imate li testove za utvrđivanje trudnoće?

-          A šta će Vam? – ona će meni. Čuj, šta će mi test?!?

-          Bila sam malo neoprezna sa mužem, pa se plašim da je zakačio. – odgovorih.

-          Molim? – sablažnjeno će ona.

-          Gospođo, mislim da mi je muž u drugom stanju, pa reko’ da uzmem test, da se on lepo ispiški na njega i vidimo na čemu smo...

Posle ovoga, upakova mi ona FamozniTest u jednu kesu, pa u drugu, pa zahefta kesu, pa sve to ugura u treću kesu, pa mi vrlo oprezno istu pruži i istrže novac iz moje ruke. Kunem vam se, imala je gospodŽa pogled plaćenog ubice, a „primopredaja“ je izvršena k’o u krimi filmovima...

Narednog jutra – dve crte. Opa, veselo. Opet padnem u nesvest. Oh, kako sam se zahebala, jer sam pomislila da je tu kraj iznenadŽenjima...

Spakujemo se Sunašce i ja i odemo kod ČikaDoce, da nam potvrdi moje stanje.

Prvi šok:

-          Gospođo, Vi ste treći mesec. Termin Vam je otprilike sredinom maja.

-          Ma, jeste li sigurni? Kako znate koji sam mesec? – upitah ja sablažnjeno.

-          Pa, vidim po veličini beba. – ČikaDoca će meni.

-          A kolika je beba? – pitah ja.

-          Niste me razumeli, nemate bebu – imate bebe. – ČikaDoca će.

-          Molim?!? – kriknem iz sveg glasa.

-          Gospođo, imate dve bebe i to su dvojajčani blizanci.

-          Sunašce!!!!!!!!!!!!!!! Dolaaaaziiiiii ovaaaaamooooo! – počnem da se derem na sav glas, a MojeMiloSunašce ulete u ordinaciju. ČikaDoca se sav isprepadao:

-          Sunašce, ČikaDoca kaže da imamo blizance! – nastavim da urlam panično.

-          Da, da, kako da ne. Al’ ti fora... – poče Sunašce (prim. Aut. Bio je ubeđen da ga zezam), kad će ČikaDoca:

-          Tata, pogledajte, evo ga jedno, a evo ga i drugo... – Sunašce je prebledeo i počeo da se ljulja, al’ je uskočila Sestrica sa čašom vode... Posle nam je ČikaDoca pokazo srculenca i ručice i nožice i ostalo, kako to ide... Pitali smo i šta su, ’oću reći kojeg su pola, al’ reče nam Doca da se to još ne može utvrditi. Nekako smo potrefili vrata i izašli i... Pa, još uvek se oporavljamo od šoka...

Familija je odlično primila vest. Ono, kad razmislim, nije teško radovati se. ’oću reći, jeste to lepa vest, al’ JA ĆU DA SE PORAĐAM, A NE OSTATAK FAMILIJE,  ako me razumete!!!!!!!!!!!!!!!! Jesam li pomenula da imam paničan strah od porođaja? Ako nisam, eto, da pomenem...

Je l’ sad jasno kakave nove radne snage stasavaju?

Ja ih zovem Veće i Manje (jedna beba je malo veća od druge).

Ja bih više volela da dobijemo devojčicu i dečaka... Sunašce će verovatno na lečenje, ako dobijemo devojčicu. Zašto? Zato što je već počeo da mi nabraja kakvi sve klipani baš samo nju čekaju iza ćoška... Jeste, sve sami klipani koji bi samo „ono“ od nje. Svečano je obećao da će braniti „čast“ naše ćerke ili ćerkica (ako ih dobijemo) do njene (njihovih) šezdesete godine, a ja sam mu obećala divan pogled na zelenilo iz njegove nove sobice u Švicarskoj (što bi braća ’rvati rekli)... Ne obazire se na pretnje sanatorijumom u Švajcarskoj, nego pravi detaljne taktičke poteze šta će raditi sa njenim (njihovim) potencijalnim momcima...

Eto, neko ima paničan strah od porođaja, a neko od ćerke...

Inače, smanjila sam i pušenje... Molim, da ne počinjete sa pričama tipa „ostavljaj cigare“ i tako to, jerbo ne mogu, sve i da ’oću. My name is Constrictoria and I’m addicted. S druge strane i moja mama kad je mene rađala je ponela u porodilište boks 57. I celu trudnoću s MojomMalenkošću je pušila oko 2 kutije dnevno, pa sam ja savršeno ispala (da sam ispala bolje – ne bi valjalo), a i ja pušim sad samo 10-ak cigara dnevno...

I eto, to bi, ukratko bilo to. Spremam BudućuImperiju za Naslednike i Naslednike za buduću imperiju. Kladim se da će drugi maternji jezik da im bude C#, pHp ili C++...

Ima li nečeg novog kod vas? Što bi se reklo: a vi, kako ’te?