Tako je bilo...

Želimo da jednu neslavnu priču podelimo sa vama, dragi blogodrugari & blogodrugarice (da budemo rodnosenzitivni). Jeste, ovaj post pišemo SimaKosmos alijas Sunašce & ja, Constrictoria.

Constrictoria:

Otišli smo na jedno slavlje. Znali smo da će biti onako, al’ obaveza je obaveza i Slavljenik je u pitanju, pa šta da se radi. Tamo nas je sačekalo raznovrsno društvo.

SimaKosmos:

I raznovrsno piće.

Constrictoria:

Jeste i raznovrsno piće, a bogami i ’rana. Nego da nastavim ’de sam stala:
u neko doba uđoše dve osobe.

SimaKosmos:

Uđoše muško i muško.

Constrictoria:

Dobro, bre, Sunašce.

SimaKosmos:

I dandanas bih se zakleo da su bili muško i muško.

Constrictoria:

Ti i zaklinjanje?!? Je l’ bi se na Bibliju zakleo, nekrstu nijedan?

SimaKosmos:

Jok. Na Ustav i Dinkića.

Constrictoria:

Dobro, de. Nego da nastavimo dalje: i te dve osobe…

SimaKosmos:

Muškarca.

Constrictoria:

Ama, ne prekidaj me više! I te dve osobe…

SimaKosmos:

Muškarca.

Constrictoria:

Ama, dosta više! Polako i ti ćeš da rekneš koju.

SimaKosmos:

A kad?

Constrictoria:

Uskoro. Nego da nastavim: i te dve osobe, uđoše, sedoše i počeše da se domunđavaju. I tako se one neko vreme domunđavaše. OndaK, u neko doba, bi mi dosadno. Jedna cura preko puta stola je Sunašcetu objašnjavala iskušenja u tramvaju….

SimaKosmos:

Ček! Stoj! Ovo moram da objasnim blogonarodu. Prvo TramvajIskustvo, pa posle o onim muškima. Znači, bilo je ovako: sedim ja, smaram se i cirkam svašta. Malo vino, malo skivi, malo pivce… Kad lujka prekoputa mi se najedared unese u facu i reče:

- A ti nisi kršten?

- Nisam.

- Pod hitno da se krstiš. Nečastivi vreba!

- A?

- Evo, šta mi se desilo pre neki dan: krenem ja na pričest tramvajem, pa u toku vožnje rešim da se, ipak, ne pričestim, jer sam imala grešne misli. Kad dođe lično ON, Nečastivi, da me iskuša. Uzeo je oblik čoveka koji je stajao pored mene. U jednom trenutku mi se okrenuo i počeo da se kezi, uneo mi se u facu… Ja sam počela da vrištim da je to Nečastivi, a svi u tramvaju su se pravili da ništa ne primećuju i domunđavali se da sam luda. Nisam ja od juče – znam, sve su to njegove duše. E, na prvoj stanici sam sišla i otrčala do crkve da se pričestim! Da se krstiš pod hitno!!!!

- Ma, važi. ’oćeš pivce? – upitah ja, pa ne čekajući odgovor otrčah tamo ’de i car ide peške, sve razmišljajući da se posle toga pridružim Ženčetu i onim muškarčićima.

Constrictoria:

Pošto nisam bila u SpiritualnomFazonu k’o Sunašce, ja sam se na vreme udaljila da ne čujem ostatak priče koju je Lujka njemu pričala. Elem, priđem ja onim osobama.

SimaKosmos:

Muškarcima.

Constrictoria:

Ama, ćuti više. K’o što reko’, priđem ja onim osobama. Kad ja tamo, a ono… Ono par. Srećan. Dve cure. Ruku na srce, malo ružnije, al’ cure.

SimaKosmos:

Malo ružnije? Aman, ja tako ružne muškarce u životu nisam video, a ti kažeš malo ružnije. Da vam ja kažem: da ih ture k’o etalon za ružnoću u Luvr…

Constrictoria:

Simče, bre, nemoj tako, pa i oni su ljudi. I tako, kažem vam ja, dve cure, u vezi, kažu srećnoj.

- I ja sam u srećnoj vezi. – kažem ja.

- S kim? – upita me OnaVeća (prim. aut. Jedna je bila veća, druga manja).

- Sa onim smorenim tamo.

- Aaaaa…

I tako reč po reč, doznaše njih dve da Sunašce i ja podržavamo HomoPrava, sve dok nas oni ne ugrožavaju.

SimaKosmos:

Mada je moje ženče tu nesebičnu podršku malo revidiralo, posle…

Constrictoria:

Aman, ćuti, bre! Ja pričam sad. I tako ti njih dve počeše da me isputuju šta ja mislim o lezbejkama. Lepo rekoh:

- Ne mislim ništa. Mada, kad bi nabasala na Đinu Geršon il’ Anđu, bogami, potukli bi se Sunašce i ja ko će prvi.

SimaKosmos:

Eto, ti Anđelina odma’. Mnogo žgoljavo, bre, to.

Constrictoria:

Sunašce, pa sunce li ti kalaisano, ’oćeš li ućutati više? I tako krenu one da mi prepričavaju kako vode ljubav. Ja šta ću – tutim, kad sam bila blesava, pa počela da pričam. Elem, u neko doba, Sunašce pobeže od one lujke u WC da piški. OnaVeća krete za Sunašcetom.

SimaKosmos:

E, ovo je bila prava trauma. Tramvaj je bila priča za malu decu! Stojim ja tako iznad šolje i, da prostite, olakšavam se, kad neko ulete u prostoriju. Vidim ja onaj mali. Okrenem se lepo (jebi ga, bilo se u vojsci, tuširao sam se sa 100 ljudi – nema tu blama) i kažem čoveku:

- Sačekaj, brate, malo, vidiš da je zauzeto, sad ću ja da izađem.

Brat pocrvene i pobeže k’o da sam ga ugrizao. Ostanem malo zblanut, al’ mislim se:

- Ovaj mali još nije bio u vojsci.

Constrictoria:

Elem, dolazi ti OnaVeća k’o bez glave i mumla:

- Videla sam mu pišu. Jao! Fuj!

- Kakvu pišu? Čiju pišu? – upitah ja zbunjeno.

- Tvog muža! – dreknu ona prekorno na mene.

- Molim?!? – zbunih seja. Taman mi na vr’ jezika bilo da je pitam šta ona ima da gleda IntimneDeloveTelaMojegaČoveka kad je to čisto moje exkluzivno pravo, kad eto ti Sunašceta. Ništa on ne kaže. Ponaša se normalno. Sede pored mene i šapnu mi:

- Ovaj mali mnogo stidljiv.

- Budalo, to nije mali, nego mala. Vidiš valjda da je žensko. – procedih kroz stisnute zube sve razmišljajući još šta je ona njemu gledala. Sad se Sunašce zbuni. Međutim, odvuče ga OnaVeća na stranu, pa njih dvoje počeše da se kuckaju i exiraju… Šta joj je OvajMoj rekao – ne znam. Da znam, verovatno bih mu i sad presudila…

SimaKosmos:

Ama, kol’ko puta da kažem da ništa nisam rekao, luda ženo!

Constrictoria:

Onda si nešto bitno prećutao…

SimaKosmos:

Ama, nisam ja kriv!

Constrictoria:

Ama, jesi! I da ćutiš sad il’ ću te u tu tintaru!!!!! Da ponovim, ne znam šta joj je rekao il’ joj nije rek’o, tek priđe ti ona meni, pa reče:

- Ti si baš slatka.

Šta čovek, ovaj žena, da odgovori na to, pitam ja vas. Iskuliram je sve razmišljajući da je malo popila. Al’ jok! Priđe ti ona meni bliže. Prvo krete da me pipka po ruci. Istrgoh ruku. Onda poče da mi dira list na nozi. Ja pomerih nogu. Onda poče da mi dira drugu nogu (butinu, da budem preciznija). Ja se pomerih diskretno. Onda spusti ruku na moju LevuMlečnuŽlezdu, a ja dreknuh:

- Ako ne skloniš tu ruku odmah ima da ti je slomim! Jesi me čula?

Ona ti se zaprepasti, pa mi pusti deo tela koji je grčevito bila stegla, a ja sam se jedva uzdržala da je ne tresnem jednim direktom u nos iz sve snage. Il’ još bolje, da ustanem, pa jedan mavaši, onako iz sve snage… Il’ da tresnem OnogMog! Nisam znala kog prvog da tresnem. OnajMoj sedi blene i ćuti i naginje čašu, a ova ’ vata li me ’vata…

SimaKosmos:

Pa, šta sam mogao da radim?!? Da je muško, pa da ga i nabodem, ovako…

Constrictoria:

Šta da radiš?!? Šta da radiš?!? Da mi čuvaš čast i poštenje, bre! Eto, to, bre da radiš!!!!

SimaKosmos:

Jes’, pa da mene proglase homofobom i fašistom k’o tebe.

Constrictoria:

Jeste. Napade me riba koja me pošteno izvatala da sam homofobičarka, da sam fašistkinja, da imam nazadna shvatanja…

- Aman, sestro slatka, baš me briga šta si, al’ šta me napadaš. Nisam ja od tvojih.

- Aha! Je l’ problem što sam drugačija? Je l’ mi zato kršiš ljudska prava, homofobičarko jedna? Ma, ti si fašistkinja najobičnija i obrazovka! – dreknu k’o drekavac, a meni puče film:

- Ma, more, mogu samo da ti pokršim onu stvar, jesi l’ me čula? Šta je sa mojim pravima? Šta me ’vataš? A sad se sklanjaj da te ne pokršim… – pripretih ja i počeh da ustajem.

SimaKosmos:

Tu sam se već umešao, jer ova moja, kad joj padne klapna, ne da bije, nego… Lepo sam je odveo u stranu, dao neku rakiju, pa je izvukao sa slavlja i pravac taxi, pa kuća. Celim putem mi je prokljucala mozak što je nisam pustio da onu nesrećnicu samo malo…