Constrictoria

Ne znam kako vas, al’u meni ovakvi tekstovi, pored vređanja inteligencije, prouzrokuju i bes. Zašto? Zato što ovakvi entiteti (gadno mi je nekako da ih nazovem osobama) udaraju na očajnike, na ljude u velikim problemima i nude čarobnu vodicu za pozamašnu svotu keša. Oni će vam na seminaru objasniti kako da bilo koju bolest pobedite snagom uma. Pobedićete bolest, samo ako želite to.

Na primer: moja kuma, teško obolela od kancera dojke nije dovoljno želela da se izleči, pa je umrla. Je l’ tako, gospodo silvani i ini?

Ovakve tvrdnje su uvreda ne samo za teško obolele ljude, već i za bilo koga kome sive ćelije služe za minimum procesa obrade podataka!

Moje pitanje je pitanje za državu i njene predstavnike:

zašto su ovakvi prevaranti na slobodi?

Da li ste svesni da je njihova targetirana grupa baš ona grupa ljudi koja se nalazi u bezizlaznoj situaciji i koja je spremnha na sve, ponavljam: na sve, samo da spasi sebi bližnjem ili sopstveni život? Pored toga što se ovi šarlatani materijalno okoriste od očajnika, već ubede i njegove bližnje da je nesrećnik/ca sam kriv za sopstvenu smrt, jer nije dovoljno jako želeo izlečenje, a “svaka bolest se kreira u umu i leči umom”.

Zašto su ovakvi entiteti manje zlo po društvo od neke babe koja gleda u karte/šolju i nekoj tinejdžerki gata o ljubavnom životu? Ta baba bi glavila robiju zbog prevare, jer je malenu tinejdžerku malo lagila o Peri iz III/2, a ovi zlikovci prolaze nekažnjeno iako ubeđuju javnost da lekari nemaju pojma i da je svako sposoban da se samoizleči, naravno, samo u slučaju da to jako jako želi.

Ako li želite samoizlečenje, ne pitate za cenu, nego pohađate kurs i voila. Da je Fleming znao za ovu metodu 1928. ne bi se baktao sa gljivicama i stafilokoke bi rokao snagom uma, a penicillin, kao ultimativno zlo, se ne bi zvanično ni pojavio; Nobelovu nagradu bi dobili začetnici Silva metode i makrobiotičke ishrane, itd.

Kontam da je i polio vakcina totalno nepotrebna, jer sve što je potrebno jeste naučiti decu da se umom bore protiv virusa, koji izazivaju dečju paralizu. Samo neodgovorni roditelji truju decu vakcinama, right? Sličan stav bi trebalo zauzeti i kad je u pitanju (srećom iskorenjeni) španski grip, je l’ tako?

Svi ti umrli ljudi nisu silno želeli izlečenje. Svi ti vakcinisani ljudi su imbecili, jer umesto da koriste “snagu uma” oni doprinose bogaćenju zlih Zlih ZLIH farmaceutskih korporacija.

Ja bih zaista molila pojedince i državu u celini da obrate pažnju na ove štetočinske entitete u našem okruženju.

Takođe bih zamolila ovu vrstu entiteta da me zaobiđu, jer nekad su ljudi verovali da munjama i gromovima upravlja Perun lično, a onda su doživeli prosvetljenje u vidu elektriciteta. Možda još uvek medicina nema odgovore na baš sva pitanja, ali je samo pitanje dana kada će odgovoriti. Ende.

Svako malo se pojavi novi trend, pa pošteni trendseteri krenu da ga arče. Nekad su to bile havajke, špicaste cipele, a danas je moderno biti geek. Tako nije nemoguće da vidite neku (ne)afirmisanu pevačicu ili starletu (što mi baš pevaljkei starlete padoše na pamet – ne znam) u geek outfitu, jer je to je tako fancy. Ovako nekako:

wtf!?

Već par dana aktivno razmišljam o ovom trendu i iskrena da budem, uopšte mi se ne dopada što me trpaju u mainstream. Nije to zbog želje da se razlikujem od drugih. Jednostavno se razlikujem, tako je oduvek.

Na primner, dok su druga deca pikala loptu, ja čitala stripove. Kad sam krenula u školu – bilo mi uber dosadno prvih par razreda. Drugi opet pikali loptu, ja vukla stripove i knjige. I cepala igrice na Amigi. Kad smo išli na letovanja/zimovanja, nas par izmišljalo zabavu samo za nas, a ostali bežali od nas k’o od kuge. Zabava se svodila na to da upoznamo mesto u kome smo, da nam objasne koliko je staro, pa mi sami razvijali filmove o Keltima, Ilirima, Tračanima, Dačanima… Pravili mape i izmišljali strategije osvajanja.

Ono što je smešno (tužno!?) danas je što one devojčice koje su tada, na te odmore u prirodi, nosile mamine fancy stvari da zadive dečake, danas furaju starke i farbaju se u crveno… Biti geekette je danas must have.

Zbog takvih primeraka starke mi čame u cipelarniku i tako će i da se nastavi. Iskreno se nadam da neće da trenduju martinke, jer to moja trošna tika taka ne bi mogla da podnese.

Biti geek/nerd znači pripadati subkulturi: voleti fantasy/SciFi, biti štreber, ne deliti život na online i offline varijantre (jer net je samo još jedna ekstenzija života), biti opsednut znanjem…

Koliko onih, koji se izjašnjavaju kao geek, mogu da se nađu u pojednostavljenom opisu geekisma!?

Biti geek je stanje uma, a ne outfita.

Time što pokušavaš da budeš nešto što nisi, ispadaš smešan.

Jednom sam probala da budem “normalna”, da se uklopim u prosek, da radim ono što je uobičajeno za većinu ljudi… i moj eksperiment se završio fijaskom. Da ne pričam koliko je to mučenje bilo za mene. Mogu da zamislim tek kako je ovima što pokušavaju da mi objasne kako su uber geek samo zato što koriste TW i FB, a bace i po koju igricu na FBu! Ima li smisla uopšte objašnjavati im da igrice nisu nastale sa Farmvilleom!? Naravno da nema. A nekako im ni narodnjaci ne idu uz styling, al’ nikako.

Internet zajednica je svedok da nisam baš imala sreće sa blogovanjem. Nije da niko ne čita moje tekstove (daleko od toga), nego, nekako nikako da se zadržim na jednom mestu.

Tako sam krajem 20. veka krenula da blogujem (prvo na engleskom, ofkors, jer slavenoserbskih blogova nije ni bilo) na jednom inozemnom servisu, pa krenuše da nas bombarduju, pa ja objašnjavala zašto, kako... No, tu upoznah dosta finog sveta iz različitih krajeva sveta, al' eto, nekako sam više bila pesnik u to vreme (da, da, zamislite, ja pisala pesme), pa sam se posvetila književnoj karijeri (kasnije saznala da to ne ide tako, da talenat nije važan, nego koga znaš i koliko bi da platiš... ah, ideali!).

Posle nekog vremena krenem da blogujem na b92, gde se sve odigralo od sjaja do očaja. Mogu da se pohvalim da sam jedan od retkih VIP blogera koji je trajno banovan sa njihovog bloga (ako ne i jedini, u ono vreme jesam bila jedini), al' tako to ide, valjda. Nepremostive razlike. :)

Onda sam probala sa jednim pooznanikom da pokrenem blog servis (i taj servis još uvek radi, samo da se zna), ali startUP nam nije uspeo, jer sam ja htela jedno, on drugo... Prosto rečeno: raziđosmo se zbog neslaganja oko dizajna. :)

Posle ovog fijaska, opet sam bila na nekim servisima, al' nije to to.

Zatim pokrenem BlogChe, koje, opet, nije bilo moje, već firme partnera, a firma mi ove godine uskrati gostoprimstvo, tako da... Meh.

Ako mi verujete, više mi je muka od domena, hostinga, cimanja, svega ostalog... Tako da sam rešila da nadalje pišem ovde.

Većina tekstova odavde je uklonjena (nije da ih se stidim, nego sam jednom u nastupu ludila radila spremanje, pa se svašta pobrisalo ;) ), a ono čega ima... pa, to sam vam i dalje ja.

Sreća u nesreći je što imam sve ikada objavljene tekstove, pa ću ih podići kao arhivu, tako da ćete moći da im pristupite.

Obrni, okreni, blogger - rules. :)

Eto, samo da vam mahnem, da znate gde sam sad... I pišemo se brzo. ;)

PreduzetnicaPočetnica, to jest MojaMalenkost, je rešila da razotkrije sva TajnaDruštva OvogaSveta i stavi vama na uvid njihovo delovanje i težnju NewWorldOrder-u. Počela sam s brda s dola sa Iluminatima i Masonima (o kojima će tek biti više reči u budućim postovima), a nastavljam sa Skull & Bones SecretSociety. Pa, da se poklonim i počnem:

Skull & Bones Society je TajnoDruštvo YaleUniverziteta u NewHaven-u u državi Connecticut u SjedinjenimAmeričkimDržavama iliti USA. Ovo društvo i nije baš tajno, u pravom smislu te reči. Za Skull & Bones Society se itekako zna, ali tajna su njihovi članovi.


Skull and Bones su osnovani 1832. godine kao rezultat spora između debatnih društava Linonia, Brothers in Unity i Calliope na Yale Univerzitetu oko Phi Beta Kappa nagrada. Osnivačko ime ovog TajnogDruštva je bilo The Order of Scull and Bones. 1872. godine Skull and Bones postaju nezavisno društvo. Prvi put se javno pominju 1871. godine u knjizi Lyman Bagg “Četiri godine na Yale-u”. Lyman u knjizi kaže:


“the mystery now attending its existence forms the one great enigma which college gossip never tires of discussing.”

Šta su zaštitni znaci TajnogDruštva Skulls & Bones?
Njihov logo je lobanja iznad dve ukrštene butne kosti. Lobanja i ukrštene kosti se nalaze iznad broja 322.

Šta je skriveno značenje njihovog logoa do danas nije utvrđeno, mada postoje pretpostavke da se broj 322 odnosi na ‘32, 2.  prve studentske organizacije nepoznatog nemačkog univerziteta. Drugi tvrde da se broj 322 odnosi na Demostenovu smrt. Šta je istina – verovatno nikada nećemo saznati.

Karakteristično za ovo TajnoDruštvo jeste da pod svoje okrilje prima i pripadnice ženskog pola. Doduše, to nije bila praksa u startu. Na samom početku članovi društva su mogli da budu isključivo beli studenti. Međutim, kako su se menjale prilike u svetu, tako se Skull & Bones prilagođavao novim svetskim trendovima. Tako su od 1960. godine počeli da primaju i latino i crne studente, a od 1991. godine počeli su da primaju i žene. Skull & Bones biraju nove članove na manifestaciji pod nazivom TapDay. Ove godine TapDay je bio 16. aprila.

Svi članovi imaju TajnaImena i međusobno se uvek obraćaju jedni drugima upotrebljavajući ih. Recimo, predvodnik je uvek LongDevil, zatim kapiten fudbalskog tima (prim. aut. američki fudbal) je Boaz; postoji i nick Bonesman; često se daju i nick-ovi po književnim junacima (npr. Hamlet), starim božanstvima (npr. Odin, Thor, itd.)… Što se same ceremonije inicijacije tiče, ona je prilično tajna. Ali (uvek neko ali) neki članovi ovog TajnogDruštva su opisali kako su oni primljeni, te vam prenosim autentičnu priču o inicijaciji:

Ceremonija inicijacije se održava u aprilu mesecu. Mesto održavanja ceremonije je The Inner Temple (UnutrašnjiHram) u kome nema ničega drugog, sem dve stolice i stola koji je tu postavljen u svrhu oltara i od kamena je. Supervizor ceremonijala je osoba pod nick-om Bonesman koja je obučena u DonKihot kostimu, LongDevil je u kostimu đavola, treći je, takođe, u nekom arhaičnom kostimu, zatim tu su još i četvorica članova u ulozi shaker-a, kao i ostatak ekipe koji su u kostimima skeleta. Kada u prostoriju uđe kandidat za inicijaciju, Bonesman pita Who is it?

Posle ovog pitanja shaker-i dodele TajnoIme iliti nick novom članu, stave ga na sto, drže za ruke i noge,a svi u prostoriji skandiraju Read! Read! Read! Zatim se novom članu prinese slika Eulogie, a Bonesman prvi kaže Eulogia, zatim svi nastave Eulogia! Eulogia! Eulogia!. Zatim se novom članu prinese i slika ženske osobe koju pripadnici ovog TajnogDruštva nazivaju Connubial Bliss na celivanje. Ovo nije kraj rituala, ali osoba koja je davala izjavu medijskoj kući CBS nije želela da priča dalje o ritualu. Neki izvori tvrde da posle ovoga počinju orgije, ali to nikada nije utvrđeno niti potvrđeno (doduše, nikada nije ni opovrgnuto).

Do 1970. godine članovi društva nisu držani u tajnosti. Na Yale Univerzitetu postoje spiskovi i slike svih članova društva Skull and Bones do 1970. godine – od pomenute godine uvedeno je pravilo u okviru društva da je tajnost identiteta članova zagarantovana, te da se prestaje sa praksom pravljenja spiska članstva kao prilog letopisa Univerzitetu. Spisak svih bitnij članova možete pogledati klikom na ovaj link. Pomenuću samo neke: George Herbert Walker Bush (prim. aut.  BušStariji iliti 41. predsednik USA), zatim George Walker Bush (prim. aut.  BušMlađi iliti 43. predsednik USA)…

Ono što se zna da u posedu ima TajnoDruštvo Skull and Bones je kuća u okviru Yale Univerziteta, kao i malo ostrvo na reci St. Lawrence River u državi New York koje služi kao okupljalište starih i novih članova. Oni tu provode vreme u druženju i upoznavanju. Ovo ostrvo je poznato i pod nazivom Deer Island.




Što se nekih misterija ovog društva tiče, pa mogu reći sledeće:
Po legendi, ovo društvo ima u svom vlasništvu lobanje Martin Van Buren-a (prim. aut.  8. predsednik USA), Geronimo-a, and Pancho Villa-e. Da lie j to istina ili ne – ne znam. Samo prenosim šta kaže legenda.

Priča se da je lobanja Geronimo-a ukradena od pripadnika ovog TajnogDruštva za vreme Prvog svetskog rata iz tvrđave Sill u Oklahomi. 1968. godine bivši poglavica Apača, Ned Anderson, je dobio anonimno pismo sa slikom lobanje i tvrdnjom da je ona u posedu ovog TajnogDruštva. On je otišao na Yale Univerzitet do prostorija Skull and Bones-a, ali mu je tamo rečeno da lobanja Geronimo-a nije kod njih. Naravno, nisu ga pustili da im vršlja po prostorijama, te da ih sve pregleda i uveri se da lobanja nije tamo. Što se lobanje Pancho Villa-e tiče, i ona jeste ukradena nešto malo po njegovoj smrti, ali su (kao i u prethodnom slučaju) članovi ovog TajnogDruštva opovrgli tvrdnju da je imaju.

U mnogim knjigama, publikacijama, člancima i emisijama se tvrdi da državna politika SjedinjenihAmeričkihDržava zavisi od ovog TajnogDruštva. Koliko god ne verovali u TeorijeZavere, morate priznati da tu baš i nisu čista posla… Ako ste pogledali listu članova (ako niste, sad je pravo vreme – klik na ovaj link), mogli ste da vidite da su mnogi ljudi na visokim položajima u administraciji SAD-a bili članovi ovog TajnogDruštva (a bogami, neki čak i predsednici SAD-a). Samim tim što je SAD vrlo ozbiljna država, te ima uticaja i na kreiranje svetske politike… Pa, da ne budem paranoična, ali sve je u vezi i u sprezi…

Kao i većini TajnihDruštava i ovome je cilj NewWorldOrder. Karakteristično za ovo društvo je i to što se mesto nasleđuje. Znači, neki studenti ovog fakulteta će automatski biti primljeni u redove Skull and Bones-a, jer su njihovi preci bili članovi. Naravno, proćiće obred inicijacije. Članovi ovog TajnogDruštva su vrlo povezani i njihova prijateljstva traju do smrti. Da ne pominjem da vuku i pomažu jedni drugima i što se posla tiče...

Ovim blogom pravim uvod u seriju blogova o TajnimDruštvima.


Obzirom da mi je cilj da napravim Imperiju, kao PreduzetnicaPočetnica iskreno se nadam da postoje TajnaDruštva i da ću SrećnimSpletomSudbinskihOkolnosti postati njihov član (il’ članica, da budemo rodnosenzibilni). Zašto težim ovakvom članstvu? Jednostavno je: članstvo u ovakvim organizacijama nosi i mnogo novca sa sobom, a mnogo novca nosi mnogo lep život (prim. aut. kakavom i težim uostalom), a kad imaš lep život možeš da se baviš i mnogo lepim stavrima… A sad (kad sam sve pojasnila), da se vratim TeorijamaZavere i mom omiljenom TajnomDruštvu - Iluminatima.


Ovaj Pokret ili TajnoDruštvo osnovano je 01.05.1776. u Inglštatu od strane Adama Weishaupta pod nazivom Order Of Perfectibilists (prim. aut. neki slobodan prevod bi bio: RedSavršenih ili RedOnihKojiTežeSavršenstvu). Kasnije je ovaj red postao poznat kao Illuminati. Adam Weishaupt je bio poznat pod imenom Spartacus (ili BrotherSpartacus iliti BratSpartakus) u ovom redu. Misija ovog novoosnovanog reda je bila (i još uvek je?!?) NoviSvetskiPoredak iliti NewWorldOrder.

Adam Weishaupt je bio iniciran u MasonskuLožu (prim. aut. oko 1774.), ali se brzo razočarao u Masone, te ih je napustio. Posle perioda Masonerije, dakle, napravio je TajniRed po svojoj meri. Međutim, Adama Weishaupt se 1777. ponovo priključuje Masonima i to loži „Theodor zum guten Rath”. Nadao se da će svoj red Iluminata da pripoji Masonima. To mu je i pošlo za rukom: 1779. minhenska masonska loža je prigrlila RedIluminata, a frankfurtska loža (uz blagoslov engleske lože) blagosiljala stvaranje nove ĆerkeLože – Iluminata.
Već sredinom 1782. godine Iluminati su brojali oko 300 članova. Zanimljivo je da su među članovima ovog tajnog reda bili i Gete i Mocart. 1783. godine Iluminati su se proširili na još dve lože: LožaBohemija i LožaMilan, a kasnije su napravili ložu i u Mađarskoj.

1784. godine vladar Bavarske, Karl Theodor, u saradnji sa svojom vladom pravi edikt kojim zabranjuje sva tajna društva na svojoj teritotiji i njihovo delovanje. Naivno verujući da može da odbrani svoj red, Adam Weishaupt odlazi Karl Theodoru da mu objasni tajne svog društva. Kako nije naišao na očekivano razumevanje, Adam Weishaupt se povukao. Tačnije, nestali su i on i Iluminati - od 1785. im se gubi svaki trag. Oko 1800. godine pojavljuju se Iluminati u Americi – to zapravo nikada nije potvrđeno, ali poznavaoci TajnihDruštava tvrde da je tako. Ovi poznavaoci, takođe, tvde da su neke svetski poznate ličnosti bili pripadnici Masona (npr. Linkoln, Čerčil…).

Masonski poredak je piramidnog oblika i izgleda ovako:



Masonski simboli su: Davidova zvezda (ili ŠestokrakaZvezda), pentagram, Piramida i SvevidećeOko…

Davidova zvezda
Ova zvezda je, u stvari simboličko predstavljanje šestara i uglomera:




Šestar i uglomer se mogu posmatrati i kao građevinski alat koji simbolizuje VišeBiće iliti Boga kao tvorca Univerzuma. Šestar, takođe, simbolizuje i večnost (prim. aut. šestarom se iscrtava krug koji nema ni početak ni kraj). Često je simbol kruga među Masonima uziman kao simbol duhovnosti. Uglomer koji meri uglove, simbol je zemlje i oblasti materijalnog. Ugao predstavlja jasnost, ravnotežu i stabilnost. Ono što je na uglu je temelj svega onoga što se na njemu izgrađuje.

Pentagram
Pentagram predstavlja sliku mikrokosmosa, to jest, magičnu formulu čoveka. Svaki od 5 krakova pentagrama simbolizuje nešto: zemlju, vazduh, vodu, vatru i duh. Pentagram sa vrhom koji upire naviše (PraviPentagram) pokazuje da duh pobeđuje materiju:





Piramida i SvevidećeOko


SvevidećeOko je drevni simbol sveznanja. Pretpostavlja se da su ovaj simbol Masoni preuzeli od Egipćana (gde je ovaj simbol predstavljao boga Ozirisa):


Zanimljivo je da se kao jedan od masonskih simbola pojavljuje i dvoglavi orao sa krunom iznad glava. Poznato? Sad ćemo malo o tome:

Što se Masonerije na našim prostorima tiče, pa može se reći da se neki prvi zapisi o istoj javljaju sa kraja 18. veka. Među prve članove masonske lože u Srbiji se ubrajaju Hadži Mustafa Paša, mitropolit Metodije, Janko Katić, Petar Ičko, mitropolit Stratimirović, Aleksa Nenadović, kao i Riga od Fere. Kako se zvala ova loža – nije poznato. Pretpostavlja se da je ova grupa Masona odgovorna i za I srpski ustanak. Kada su dahije preuzele vlast u beogradskom pašaluku 1801. godine, ubili su Hadži Mustafa Pašu. Petar Ičko prelazi u Zemun (tada u sastavu Austrougsarske) i traži pomoć od BraćeMasona (pretpostavlja se lično od mitropolita Stratimirovića. Mitropolit Stratimirović je pružio nesebičnu podršku i povezuje Petra Ička sa BraćomMasonima: Aleksom Nenadovićem i Jankom Katićem. Oni se povezuju i sa Đorđem Petrovićem Karađorđem. Zanimljivo je da Karađorđe nije bio Mason (ali jedan njegov potomak jeste, ali o tome kasnije). Kako su dahije saznale za planiranje ustanka protiv njih, 1803. se desila SečaKnezova… Do ustanka je došlo 1804. godine, a  Karađorđe je i postavljen za prvog gradonačelnika slobodnog Beograda (na urgenciju Petra Ička). Pretpostavlja se da je pripadnik Masona bio i Dositej Obradović (pretpostavka je da je on iniciran u Trstu), koji je svojim vezama i delovanjem, takođe, mnogo pomogao srpski narod.

Međutim, neuspeh ustanka iz 1813. godine dovodi do toga da Masonerija malo zamre u nas. Već 1848. godine se javljaju prvi pisani tragovi o MasonskojLoži pod nazivom „Ali Koč”. Članovi ove lože su bili i Turci i Srbi, a kao najpoznatiji srpski predstavnik se navodi Simo Milutinović Sarajlija. Pretpostavlja se da je i knez Mihailo Obrenović bio Mason. Kao dokaz za ovu tvrdnju se navode redovni kontakti našeg kneza sa Garibaldijem i Macinijem koji su bili osvedočeni Masoni.

1876. godine u Beogradu se formira prva srpska loža pod nazivom „Svetlost Balkana”. Ova loža je bila pod direktnim patronatom italijanske lože „Veliki Orijent Italije”. Postoje podaci o još jednoj srpskoj loži (koja je, takođe bila pod patronatom pomenute italijanske lože), a koja se zvala „Srbska zadruga”. Međutim, zbog Timočke bune obe lože se gase. Već 1883. pod patronatom pomenute italijanske lože formira se nova srpska loža „Sloga, Rad i Postojanstvo”. Ovu ložu su činili mahom članovi prethodne dve srpske lože. Ali, kako neki članovi ove lože nisu bili zadovoljni italijanskom potporom, oni se obraćaju za pomoć „Simboličkoj Velikoj Loži Ugarske” i formiraju novu ložu „Pobratim” 1890. godine. Osnivači lože „Pobratim” i njeni prvi članovi su bili: Đorđe Vajfert, Stevan Mokranjac, Andra Đorđević, Tihomir Đorđević, Đorđe Milovanović, Svetomir Nikolajević i Maksa Antonijević. 1892. formirana je i prva masonska loža u Nišu pod nazivom „Nemanja”.

Tako stižemo i do Majskog prevrata 1903. kada su ubijeni kralj Aleksandar Obrenović i supruga mu Draga Mašin. Ne postoje čvrsti dokazi da je Dragutin Dimitrijević Apis bio član ijedne masonske lože, ali (uvek neko ali) se pouzdano može reći da je budući kralj Petar I Karađorđević bio (iniciran je u TajnoDruštvo tokom svog boravka u Francuskoj). Pretpostavlja se da su Majski prevrat inicirali i organizovali neki članovi lože „Pobratim”, a u korist kralja Petra I Karađorđevića.

Konačno, 1909. godine u Srbiji se formira prva velika i samostalna masonska loža pod nazivom „Ujedinjenje”, a koja je bila pod patronatom lože „Velikog Orijenta Francuske”. Loža “Pobratim” se otcepila od “Velike Lože Ugarske”. Loža “Pobratim” je bila i matica za osnivanje udruženja “Ujedinjenje ili smrt”, odnosno udruženja “Crna ruka”, kao i nove lože “Šumadija” (koja je formirana 07.07.1910. godine). Loža “Pobratim” je bila bez patronata neke velike lože, a “Šumadija” pod patronatom lože iz Hamburga. Ove tri lože, “Pobratim”, “Šumadija” i “Ujedinjenje” bude ponovo ložu “Sloga, Rad i Postojanstvo” , a loža “Ujedinjenje” prelazi pod patronat grčke vrhovne lože.

09.05.1912. godine predstavnik vrhovne grčke lože, Cefalas, uzdiže na 33. stepen vlasti Đorđa Vajferta, Svetomira Nikolajevića, Jovana Aleksijevića, Milutina Perišića, Dimitrija Jankovića, Petra Šrepalovića, Manojla Klidisa, Petra Pačića, Dimitrija Mijalkovića i Pavla Horstiga; a loža „Šumadija” traži otpust od “Velike Lože Hamburga” (da bi prešla pod patronat “Velike lože Srbije”), a loža „Pobratim” prelazi pod patronat Velike srpske lože koja je konačno formirana 11.05.1912. godine.

Kasnije formiranjem države Srba, Hrvata i Slovenaca, te Jugoslavije, šire se i masonske lože… Do drugog svetskog rata bilo je preko 1000 članova raznih masonskih loža na teritoriji bivše Kraljevine Jugaslavije. Ove lože su se bavile i dobrotvornim radom: u Beogradu je osnovan dom za siročad, obrazovni centar za decu iz južne Srbije “Sveti Sava Geselschaft”, ustanova za gluvonemu decu “Kralj Dečanski”, fondacija “Sveti Đorđe” za pomoć deci i ratnim invalidima,  dom za slepe, obrazovni centar za omladinu, savezi za borbu protiv prosjačenja, za borbu protiv tuberkuloze… Organizovana je akcija pomoći nezaposlenima pod nazivom “Hleb nasušni”. Pred početak II svetskog rata, vrhovna loža Jugoslavije se odlučila na samouspavljivanje, čime su prekinule delovanje sve ostale lože na teritoriji pomenute države. 

Rad Masona u nas je obnovljen 1990. Kao jedan od istaknutijih članova se navodi naš preminuli slikar Tapi…

U Kragujevcu se, recimo, u staroj crkvi može videti delovanje masonske lože „Šumadija”. Postoje indicije da su ktitori te crkve bili Masoni. U toj crkvi se može videti SvevidećeOko.
Među zagovornicima TeorijeZavere navodi se i da je UN masonska tvorevina. Zatim, pretpostavlja se da su mnogi svetski lideri današnjice Masoni… Simboli Masonerije se mogu naći i na američkom dolaru:



Šta su nedostaci MasonskogPokreta?
Pa, recimo to što članovi ne mogu da budu žene. Ovo saznanje je unelo nemir u moj MasterMindPlan. Ali, kako je ovo 21. vek, nadam se da će se pravila promeniti i da ću baš ja biti prva žena među ovim BigBajama – ConstrictoriaTheMasonka iliti BigBajinica! Uslovi za pristupanje ovom TajnomDruštvu (navode pouzdani izvori su):

Da ste muškog (s)pola (prim. aut. ovo uopšte nije fer. Mnogi muškarci su gay opredeljenja, te se s tim u vezi osećaju kao žene – zato apelujem na potencijalne čitatelje, a pripadnike OvogDruštva, da uzmu u obzir ovu činjenicu, te odobre pristup i (s)polu ženskom, to jest meni), da nije krivično gonjen, da je boljeg imovinskog stanja, da želi dobro i da želi na bolje da promeni svoju sredinu, da je pravičan, čovečan, častoljubiv i da je odan svojoj loži. Kako pronalazim da me većina nabrojanog do detalja opisuje (osim imovinskog stanja, koje će se popraviti ako postanem PrvaSestra među Braćom), opet ću da kažem:

Molim sve potencijalne čitatelje, a pripadnike OvogDruštva, da uzmu u obzir ovu činjenicu, te odobre pristup i (s)polu ženskom u svoj red...