Aug 27, 2013
Internet zajednica je svedok da nisam baš imala sreće sa blogovanjem. Nije da niko ne čita moje tekstove (daleko od toga), nego, nekako nikako da se zadržim na jednom mestu.
Tako sam krajem 20. veka krenula da blogujem (prvo na engleskom, ofkors, jer slavenoserbskih blogova nije ni bilo) na jednom inozemnom servisu, pa krenuše da nas bombarduju, pa ja objašnjavala zašto, kako... No, tu upoznah dosta finog sveta iz različitih krajeva sveta, al' eto, nekako sam više bila pesnik u to vreme (da, da, zamislite, ja pisala pesme), pa sam se posvetila književnoj karijeri (kasnije saznala da to ne ide tako, da talenat nije važan, nego koga znaš i koliko bi da platiš... ah, ideali!).
Posle nekog vremena krenem da blogujem na b92, gde se sve odigralo od sjaja do očaja. Mogu da se pohvalim da sam jedan od retkih VIP blogera koji je trajno banovan sa njihovog bloga (ako ne i jedini, u ono vreme jesam bila jedini), al' tako to ide, valjda. Nepremostive razlike. :)
Onda sam probala sa jednim pooznanikom da pokrenem blog servis (i taj servis još uvek radi, samo da se zna), ali startUP nam nije uspeo, jer sam ja htela jedno, on drugo... Prosto rečeno: raziđosmo se zbog neslaganja oko dizajna. :)
Posle ovog fijaska, opet sam bila na nekim servisima, al' nije to to.
Zatim pokrenem BlogChe, koje, opet, nije bilo moje, već firme partnera, a firma mi ove godine uskrati gostoprimstvo, tako da... Meh.
Ako mi verujete, više mi je muka od domena, hostinga, cimanja, svega ostalog... Tako da sam rešila da nadalje pišem ovde.
Većina tekstova odavde je uklonjena (nije da ih se stidim, nego sam jednom u nastupu ludila radila spremanje, pa se svašta pobrisalo ;) ), a ono čega ima... pa, to sam vam i dalje ja.
Sreća u nesreći je što imam sve ikada objavljene tekstove, pa ću ih podići kao arhivu, tako da ćete moći da im pristupite.
Obrni, okreni, blogger - rules. :)
Eto, samo da vam mahnem, da znate gde sam sad... I pišemo se brzo. ;)
Tako sam krajem 20. veka krenula da blogujem (prvo na engleskom, ofkors, jer slavenoserbskih blogova nije ni bilo) na jednom inozemnom servisu, pa krenuše da nas bombarduju, pa ja objašnjavala zašto, kako... No, tu upoznah dosta finog sveta iz različitih krajeva sveta, al' eto, nekako sam više bila pesnik u to vreme (da, da, zamislite, ja pisala pesme), pa sam se posvetila književnoj karijeri (kasnije saznala da to ne ide tako, da talenat nije važan, nego koga znaš i koliko bi da platiš... ah, ideali!).
Onda sam probala sa jednim pooznanikom da pokrenem blog servis (i taj servis još uvek radi, samo da se zna), ali startUP nam nije uspeo, jer sam ja htela jedno, on drugo... Prosto rečeno: raziđosmo se zbog neslaganja oko dizajna. :)
Posle ovog fijaska, opet sam bila na nekim servisima, al' nije to to.
Zatim pokrenem BlogChe, koje, opet, nije bilo moje, već firme partnera, a firma mi ove godine uskrati gostoprimstvo, tako da... Meh.
Ako mi verujete, više mi je muka od domena, hostinga, cimanja, svega ostalog... Tako da sam rešila da nadalje pišem ovde.
Većina tekstova odavde je uklonjena (nije da ih se stidim, nego sam jednom u nastupu ludila radila spremanje, pa se svašta pobrisalo ;) ), a ono čega ima... pa, to sam vam i dalje ja.
Sreća u nesreći je što imam sve ikada objavljene tekstove, pa ću ih podići kao arhivu, tako da ćete moći da im pristupite.
Obrni, okreni, blogger - rules. :)
Eto, samo da vam mahnem, da znate gde sam sad... I pišemo se brzo. ;)
