Za početak:
Hristos se rodi!
Srećan Božić svima koji ga slave na današnji dan!
Ne znam kako da počnem, šta da napišem... Ne želim da se samopromovišem – želim samo da podelim sa vama...
Sinoć sam zaspala relativno rano (oko 00:30). Oko 03:15 sam se probudila. Tačnije, probudio me je neki smrad. Smrdelo je na pregoreli loj i čvarke:
- Sunašce, šta ovo smrdi? – upitah Sunašce, koji je kuckao nešto čitavu noć.
- Stvarno ne znam. Smrdi već duže vreme. Mislio sam da nam se nešto zapalilo, ali nigde ništa...
Krenem i ja da njuškam po kući. U procesu njuškanja priđem ulaznim vratima, otvorimo ih, kad u hodniku dim. Ne velik, ne gust – više je smrdelo. Sunašce siđe niz stepenice i posle par minuta se vrati:
- Šta je bilo? – upitam.
- Ništa. Verovatno je nekome nešto zagorelo, pa dok smrad iščili trebaće vremena. Silazio sam do drugog sprata i tu dim nestaje.
Obzirom da su komšije iz susednog ulaza za Novu godinu pekli prase na terasi, prihvatim njegovo obaveštenje. Pomislih: „Biće da je sad neko u našem ulazu imao neku sličnu MasterMind akciju, pa je malo zagoreo“.
Zapalim cigaretu. Međutim, smrad poče da se oseća mnogo jače. Toliko jako da mi je pripala jaka mučnina.
- Sunašce, idem ja u hodnik da vidim šta je...
Zblanuto me je gledao. Kad otvorih ulazna vrata videh gušći dim nego malopre. Počeh polako da silazim sprat po sprat. Na drugom spratu poče dim da se razilazi. Htedoh da se vratim, ali neki unutrašnji glas kao da mi reče da nastavim da silazim. Na prvom spratu videh da ispod jednih vrata izlazi tanušni stub dima, a bio je tu i onaj nepodnošljivi smrad. Počeh da zvonim. Ništa. Sad sam počela kombinovano da lupam na vrata i da zvonim, uzgred sam počela da urlam:
- Sunašce, zovi vatrogasce kod komšija na prvom se nešto upalilo!!!!
Posts
